Virtuelizacija postaje više nego trendi proteklih meseci. Veliki igrači poput Micro$oft-a, Citrix-a, VMWare-a, SUN-a i Cisco-a (koji se među poslednjima uključio), govore o potpunoj virtuelizaciji x86 platforme. Sada se najviše priča o tkz. VDOS-ima (Virtual Datacenter Operating System), i potpunoj virtuelizaciji na nivou data centra. Međutim svedoci smo da IBM (koji je izmislio virtuelizaciju u IT svetu) praktično tihuje, i osim na polju P serije i SVC-a ništa ili vrlo malo radi na virtuelizaciji, ili smo barem tako mislili. U poslednje vreme šuška se u Austin-u (USA Texas) o novom projektu koji se bliži kraju. Zovu ga IBM Ensembles (New Enterprise Data Center initiative). Njegova definicija ovog po IBM-u je: “Pool of like systems that is manageable as a single system”.

Glavne komponente ovog sistema bi trebalo da budu:

1. Pool kompatibilnih sistem nodova (N fizičkih servera koji ne moraju da budu homogenog tipa)
2. Virtualni resursi sa mogućnošću mobilnosti preko svih platformi (nodova)
3. Virtuelizovani mrežni switch za interkonekciju Esembles nodova
4. Virtualizatori resursa (u nedostatku boljeg prevoda) – hypervizori, I/O virtuelizatori itd.
5. Esemble menadžment platforma (konzola) za fizičke i virtuelne Esembles resurse
6. Lokalni Esembles software za optimizaciju, performanse, iskorišćenost energije (green stuff), bezbednost sa inteligentnim podešavanjima (čitaj profilima)
7. Multi sistem servisi (lokovanje, keširanje, queue-ing …) koji će biti integrisani sa nekim Esemble nodovima (čitaj koji to budu podržavali)

Migracija virtuelnih mašina uživo sa jednog servera na drugi je ključna opcija, pogotovu kada data centri sve više koriste virtuelizaciju i postavljaju kritične aplikacije na virtuelne servere. IBM je podržao ovu vrstu migracije na Power 6 arhitekturi negde u maju 2007 godine, i ova tehnologija će igrati ključnu ulogu zajedno sa SVC-om u Esembles sistemu. Iako nova Power 7 arhitektura treba da se pojavi tek 2010-te godine već sada se govori o novim mogućnostima deljenja memorije i I/O-a (!) među serverima (po istom principu po kome se to radi sada između LPAR-ova). Deo ovoga već sada može da se vidi u beta verziji i zove se IBM Active memory Shareing.

Sve u svemu, naredne 2 godine će definitivno biti zanimljive po pitanju virtuelizacije i IBM-a. Do sada su naši menadžeri vikali “konsoliduj, konsoliduj…” “agregiraj agregiraj …” a sada će vikati “moramo da smanjimo kompleksnost naših sistema … ” “virtuelizuj, virtuelizuj…”.