U martu sam pisao, da je pored ostalih novosti na DS8000 seriju dosla i enkripcija diskova. Evo nešto više detalja na tu temu. IBM je izbacio novi tip diskova koji nose oznaku FDE (Full Disk Encryption). U ovom momentu diskovi sa FDE-om su kapaciteta 146GB, 300GB i 450GB na 15K u FC opciji. Za razliku od ostalih non-FDE diskova, FDE diskove nije moguće miksovati, tj opcija IBM intermix nije dostupna. Ovo važi i za SFI sisteme (2x LPAR storage). Enkripcija podataka je urađena na hardwareskom nivou i IBM tvrdi da nema ni najmanjeg pada performansi prilikom rada sa podacima dok je uključena enkripcija podataka. Disk enkripcija je simetričnog tipa, i koristi se uz TKLM (Tivoli Key Lifecycle Manager). Kada je TKLM povezan sa DS8000 storage sistemom, TKLM će generisati ključeve za enkripciju i dekripciju podataka koji se koriste za svaki disk u sistemu koji ima oznaku FDE. Sve opcije oko korišćenja ove tehnologije će biti ubačene u TKLM koji IBM smatra centralnim segmentom sistema za sve buduće potrebe enkriptovanja i dekriptovanja podatka, što praktično znači da će se na TKLM nadograditi. Tako će i ostali uređaji kojima je potrebna enkripcija podataka dobiti tu mogućnost u bližoj budućnosti.

IBM je počeo sa prodajom SSD diskova za IBM P seriju. Ovi diskovi se razlikuju od onih koje su počeli da implementiraju u martu na X seriju i Blade sisteme. Za P seriju IBM koristi 128GB Zeus-IOP flash diskove (STEC) sa kojima je IBM sklopio partnerski odnos prošlog meseca. Diskove pomenutog kapaciteta (128GB) re-formatiraju na 69GB. Po IBM-u ovime se smanjuje tkz. “wear levelling” koji se koriste u proizvodnji SSD diskova, što se postiže prebacivanjem i razmeštanjem podataka na disku sa oštećenih (istrošenih) memorijskih blokova na nove manje korišćene. Time navodno se produžava život SSD disku drastično.

IBM SSD diskovi dolaze u 2,5 inč faktoru, imaju oko 220MB/sec održivi transfer prilikom čitanja i oko 122MB/sec za pisanje. Broj I/O operacija se kreće u rangu oko 28.000 (IOPS-a) prilikom random transakcija. Ugrađen im je 3GB/sec SAS interfejs i pristup je u proseku između 20 µs i 120 µs, u zavisnosti od toga gde je podatak kome se pristupa raspoređen. Po IBM-u (ako im je verovati), njihov SSD disk ima 87 puta brže I/O operacije po sekundi nego standardni 15K RPM SAS disk, i pritom troši 1/5 struje u odnosu na “stare” diskove.

Pre nego što odmah pozovete vašeg IBM dilera, pripremite čašu ‘ladne vode i nešto slatko, jer će od cifri da vam se sloši. Naime, ova nova pomama za SSD diskovima i konačnom zamenom mehaničkih diskova se smatra egzotikom svuda pa i kod IBM-a. A kao što znate egzotika košta. Po nekim nezvaničnim šuškanjima, IBM za entry level Power 520 i 550 servere naplaćuje oko $10.000 za jedan SSD modul, dok za modele 560 i 570 cifre idu na $14.000 po SSD modulu. Za sada nema vesti da će SSD ići na 595 mašine, no to će se vrlo brzo promeniti. Ako ove cene poredimo sa cenom diskova od recimo 146GB (15k SAS) za P seriju koji imaju cifru od oko $500, budemo zaista neprijatno iznenađeni. Poređenja radi, Intel-ovi SSD diskovi (32GB X25E SATA diskovi koje je počeo da pakuje SUN još u martu koštaju oko $1.200. Naravno, SATA nije isto što i SAS, Intel diskovi mogu da guraju do 3,300 IOPs-a (ako poredimo sa 35.000 IOPS-a IBM SSD-ova), s druge strane SSD diskovi imaju tkz. wear leveling, pa duplo manje kapaciteta zbog toga itd. Naravno, Intel diskove sigurno nećete moći da stavite u IBM P seriju. Posle svega toga ostaje pitanje da li je sada vreme da se pređe na SSD tehnologiju ili da ipak sačekamo da se cene i kvalitet “ispeglaju” prvo.

Ako koristite sve prednosti virtuelizacije na IBM P seriji koristeći VIOS-e do sada ste na starom 1.5.x.x VIOS-u mogli da se prošvercujete sa minimumom od 512MB memorije za neke manje i srednje opterećene sisteme. To sa novim VIOS-om 2.1 neće proći. Naime novi VIOS 2.1 zahteva da ima minimum 1GB memorije da bi isti mogao da se podigne uopšte. Po VIOS 2.1 Release Notes-u svaki LHEA (Logical Host Ethernet Adapter) port dodeljen VIOS serveru zahteva minimum 612MB memorije. I ne nisam pogrešno otkucao, za svaki port po 612MB memorije. I to nije sve. Na tu cifru (612MB) treba dodati još i osnovnu memoriju koju je VIOS 1.5.x.x do sada zahtevao što je 512MB. Evo primera, ako npr. imate dva (2) LHEA matematika je sledeća: 612MB x2 + 512MB = 1736MB RAM-a za jedan VIOS + isto toliko ako imate dual VIOS setup. Na to dodajte i oko minimum 16GB prostora na diskovima za instalaciju VIOS-a. Ako ne prosledite dovoljnu količinu memorije VIOS će se “zaglaviti” tokom boot procesa odmah posle instalacije. Čini se da IBM misli da memorija za P seriju nikad nije bila jeftinija. Doduše nisam siguran da će VIOS 2.1 ući u produkciju kod ljudi koji još uvek vrte 1.5.x.x u nekom bližem periodu. Ko nije uzeo skoro P6 mašinu sa licencama za VIOS mislim da neće prelaziti na 2.x VIOS ako baš ne bude morao.

Intel je izbacio celu seriju novih procesora (i bilo je glupo da prodaju prošlogodišnje modele ove godine zar ne?) pod već toliko spominjanim imenom Nehalem (Xeon 5500). Intelov GM izjavio je na konferenciji u Kaliforniji da je ovaj procesor prava revolucija, poredeći ga sa izlaskom Pentium Pro procesora davne 1995-te godine. Nije ni čudo, jer da nije AMD-a (Da se prisetimo Opteron-a sa njegovim mogućnostima: 64-bit memorijske ekstenzije, multicore, point-to-point interkonekcije između procesora, memorije i I/O-a, integrisani memorijski kontroleri, i pregršt svega ostalog) verovatno bi smo se još uvek kretali u svetu 32-bitnih procesora, a 64 bita bi eventualno videli na nekom Itanium-u. No Intel ne bi bio Intel kad ne bi izbacio 17 verzija novog procesora. U najkraćem od 2.13GHz do 3.2GHz (od 4 do 8 MB L2 keš-a) u MP verziji (2 procesora) i od 2.66GHz do 3.2GHz za radne stanice (1 procesor). Koga interesuje da gleda detalje Intelov sajt ima listu svih modela. Od novosti tu je Intel® Turbo Boost Technology (oh pa mi smo ponovo dobili Turbo dugme, kao na starim 286 i 386 računarima…), zatim navodno drastično smanjenje potrošnje struje (130W za najjači model i nije epohalno manje struje, doduše ako gledamo snagu procesora po wat-u potrošnje, onda i ima smisla), Intel® Virtualization Technology (Intel® VT FlexMigration, VT FlexPriority, VT Extended Page Tables) i Intel Virtualization Technology for Directed I/O (Intel® VT-d), Intel Virtualization Technology for Connectivity (Intel® VT-c), mnogo blabla o začetku x86 hardverske virtuelizacije (previše termina za premalo mogućnosti). Naravno u celoj priči Intel će pratiti svi ostali veliki igrači poput IBM-a, HP-a, Dell-a, Cisco-a (mda sad su i oni u igri) itd. IBM je odmah izbacio čitavu liniju svoje xSerije pod imenima IBM System x3650 M2 and System x3550 M2, zatim novi blade IBM BladeCenter HS22 i potpuno novi proizvod, iDataPlex.

U vezi sa vestima koje sam danas postavio o IBM-u i njihovom prihvatanju SSD tehnologije (1,2), evo i vesti na strani LSI-a (glavnog proizvođača raid kontrolera koje IBM trenutno koristi u većini svojih proizvoda):

“LSI Corporation announced MegaRAID® Release 3.6, which provides new features and advanced functionality for 3Gb/s MegaRAID SAS 87XX and 88XX series adapters. New features include enhanced management and data protection capabilities for solid state drives (SSD), hard drive spin-down for reduced power consumption and expanded VMware® virtualization support. “

Više detalja na LSI-evom sajtu, i vest na IBM-ovom sajtu.

Da se nadovežem na vest o kojoj sam prethodno pisao (SSD na x86 platformi), nekih mesec dana pre toga IBM je objavio da i Enterprajz platforma storage-a sada podržava neke nove fičere. Novi mikrokod bi trebalo da donese sledeće novine:

• 1 TB 7200 rpm SATA diskove (koje su testirali na novom XIV storage-u i za koje tvrde da su enterprajz ready). Verovali ili ne, uvode SATA podršku na enterprajz. Posle PATA diskova i priče oko enterprise quality diskovima, pravo iznenađenje. Sada DS8000 serija podržava RAID6 i RAID10 na ovim (SATA) diskovima.
• IBM research tim je ubacio novi inteligentni Write Caching na DS8000 platformu. Kažu da će ovo poboljšati performanse osetno. Oni koji budu ovo testirali moćiće o tome i da sude.
• Novi feature je i Pair Flash Copy®. Prevashodno namenjeno za one koji koriste Metro mirror opciju (ima li takvih u Srbiji?), omogućiće vam da uradite FlashCopy volume A na volume B a da vam je Volume B mirrorovan na Volume C koji se nalazi na nekoj drugoj udaljenoj lokaciji preko MetroMirror opcije. To će vam omogućiti da imate konzistentnu kopiju podataka na obe lokacije.
• Full Disk Encryption (FDE) opcija. IBM je prvi uveo novu opciju enkripcije diska na nivou storage-a (koliko znam, možda grešim). 15k rpm diskovi veličine 146, 300 i 450GB kapaciteta dolaze sa ovim mogućnostima od skora.
• I možda najvažnija novina: SSD diskovi u enterprajzu (YEEEPEEE) da ne kažem konačno da se ratosiljamo mehanike iz datacentra. Kapaciteti dostupnih diskova su 73GB i 146GB preko RAID5. Kažu performanse su neverovatne. Kada li ćemo ovo testirati u Srbiji?

Oni koji sada budu poručivali DS8000 seriju dobiće po default-u gore navedene opcije, dok mi ostali ćemo morati da sačekamo neko vreme da izađe mikrokod.

Virtuelizacija postaje više nego trendi proteklih meseci. Veliki igrači poput Micro$oft-a, Citrix-a, VMWare-a, SUN-a i Cisco-a (koji se među poslednjima uključio), govore o potpunoj virtuelizaciji x86 platforme. Sada se najviše priča o tkz. VDOS-ima (Virtual Datacenter Operating System), i potpunoj virtuelizaciji na nivou data centra. Međutim svedoci smo da IBM (koji je izmislio virtuelizaciju u IT svetu) praktično tihuje, i osim na polju P serije i SVC-a ništa ili vrlo malo radi na virtuelizaciji, ili smo barem tako mislili. U poslednje vreme šuška se u Austin-u (USA Texas) o novom projektu koji se bliži kraju. Zovu ga IBM Ensembles (New Enterprise Data Center initiative). Njegova definicija ovog po IBM-u je: “Pool of like systems that is manageable as a single system”.

Glavne komponente ovog sistema bi trebalo da budu:

1. Pool kompatibilnih sistem nodova (N fizičkih servera koji ne moraju da budu homogenog tipa)
2. Virtualni resursi sa mogućnošću mobilnosti preko svih platformi (nodova)
3. Virtuelizovani mrežni switch za interkonekciju Esembles nodova
4. Virtualizatori resursa (u nedostatku boljeg prevoda) – hypervizori, I/O virtuelizatori itd.
5. Esemble menadžment platforma (konzola) za fizičke i virtuelne Esembles resurse
6. Lokalni Esembles software za optimizaciju, performanse, iskorišćenost energije (green stuff), bezbednost sa inteligentnim podešavanjima (čitaj profilima)
7. Multi sistem servisi (lokovanje, keširanje, queue-ing …) koji će biti integrisani sa nekim Esemble nodovima (čitaj koji to budu podržavali)

Migracija virtuelnih mašina uživo sa jednog servera na drugi je ključna opcija, pogotovu kada data centri sve više koriste virtuelizaciju i postavljaju kritične aplikacije na virtuelne servere. IBM je podržao ovu vrstu migracije na Power 6 arhitekturi negde u maju 2007 godine, i ova tehnologija će igrati ključnu ulogu zajedno sa SVC-om u Esembles sistemu. Iako nova Power 7 arhitektura treba da se pojavi tek 2010-te godine već sada se govori o novim mogućnostima deljenja memorije i I/O-a (!) među serverima (po istom principu po kome se to radi sada između LPAR-ova). Deo ovoga već sada može da se vidi u beta verziji i zove se IBM Active memory Shareing.

Sve u svemu, naredne 2 godine će definitivno biti zanimljive po pitanju virtuelizacije i IBM-a. Do sada su naši menadžeri vikali “konsoliduj, konsoliduj…” “agregiraj agregiraj …” a sada će vikati “moramo da smanjimo kompleksnost naših sistema … ” “virtuelizuj, virtuelizuj…”.

13/12/2007 godine na IBM skupu “System P, recommended hardware for SAP” u Colonial Sun-u održao sam predavanje na temu “IBM Customer story – DELTA M Transition to enterprise”. Govorio sam o IBM P seriji, DS8300 enterprajz storage-u, virtuelizaciji, problemima na koje smo naišli tokom tranzicije itd. Prezentaciju u Power Point-u možeš preuzeti sa mog sajta. Slike sa ovog skupa su ovde i ovde.

Posle blizu 100 servera koje smo moje kolege i ja implementirali u produkciono okruženje, i posle skoro 2 godine rada sa ovim serverima imam samo jednu reč koja opisuje fujitsu siemens servere – krš. U periodu do pre godinu i nešto dana, patio sam se sa neverovatno lošim serverima i komponentama koje fujsimens ugrađuje u iste. Ne mogu da nabrojim koje sve probleme sam imao sa ovim serverima, ali od crkavanja scsi kontrolera, spaljivanja matične ploče, gubljenja svih podataka na raid 1 grupi zbog grešaka na kontroleru, preko isporuke diskova koji po serijskom broju odgovaraju modelu servera ali su za 50-60MB manji od diska u serveru, pa preko problema sa napajanjima, čak smo dobijali servere koji po prijemu nisu radili jer im komponente na matičnoj ploči nisu bile zalemljene kako treba (uglavnom konektori) itd. Od onog dela koji je uspešno radio po postavci, praktično 70-80% servera smo vratili na servis u periodu od 6 meseci. Najveći broj grešaka bio je u nekoj vezi sa LSI kontrolerom, mada ni crkavanje diskova nije bio redak slučaj. Servere koje sam imao prilike da koristim od fujsimensa su (primergy series) RX200, RX300 u varijantama S1,S2 i S3, stim da S1 verzija se pokazala kao najstabilnija. Do danas smo praktično sve servere zamenili sa IBM 3550 ili 3560 serverima, i mogu reći da sam oduševljen. Razlika je neuporediva. Toplo preporučujem da fujsimens servere zaobilazite u širokom luku.

Ako nikad ranije niste radili sa storage sistemima većih kapaciteta (što je malo verovatno s obzirom da je sada prostor (po GB) nikad jeftiniji, može vam se desiti da se iznenadite kao i ja pre 2-3 godine kada sam saznao da većina IBM storage sistema (DS4700, DS4800 a i DS8300) imaju limit od 2 Tb na veličini logičkog prostora. Šta to praktično znači? Recimo da imate brdo jeftinih 500GB SATA diskova u jeftinom DS4700 storage-u i da želite da kreirate, recimo polje od 5TB za potrebe bekapa. Neprijatno ćete se iznenaditi da vam administrativni panel (IBM Storage Manager ver. 09.60) neće dozvoliti da kreirate logički disk veći od: 2,03 TB (2,186,134,159,360 Bytes). Što znači da morate kreirati 3 disk polja 2x 2TB i 1x 1TB i kao takve ih eksportovati (mapirati) hostu koji će ih koristiti (što generalno nije problem ako koristite AIX jer onda verovatno imate volume grupe,  ili neki linux/bsd sa njihovim lvm alatima koji rade perfektno dok za neke winbl0ws-e …), a zatim da ih putem nekog alata na samom hostu spajati u jedan veliki logički drajv ili ih mount-ovati ponaosob. Pitanje je kada će se proizvođači poput IBM-a setiti da treba da pređu sa 32-bitnog okruženja na 64-bitno i na storage-ima. Zar još uvek živimo u 90-tim? Kakav će uticaj na performanse i gubitak prostora imati ovakav setup, ostavljam vama na razmišljanje. Lično, nisam bio nimalo oduševljen.