Nostalgija
Nešto sam u tom raspoloženju ovih dana. To me je i nateralo da napišem ovaj blog. Posmatram okolo kako se neke stvari rade i ne sviđa mi se. Mislim tu pre svega na činjenicu da se danas svako naziva sistem administratorom. Sad svako može da kaže da zna da instalira Linux operativni sistem, i on je odmah sistem admin. To me podseća na davno prošlo vreme kada je ista situacija bila sa Winblows-om i ljudima koji su za sebe govorili da su administratori samo zato što su znali da instaliraju Winblows NT. Tome je naravno mnogo doprinela popularizacija Linux-a, i drastično pojednostavljeni procesi instalacije, manipulacije paketima, daleko većim brojem developer-a koji prave raznorazne GUI-e itd. Lepo je sve to, što neko sada zna da uz nekoliko click-ova instalira Linux operativni sistem, ali to ne znači da je taj neko sada i admin.
Linux/UNIX оperativnim sistemima se bavim nekih 15-tak godina. Vrlo dobro se sećam kada se 1 (jedan) server pripremao po nekoliko dana. Izvlačio se maksimum iz svakog delića mašine i njenih resursa. Svojevremeno smo se utrkivali ko će bolje da optimizuje kernel, da static kernel bude ispod 220kb (da kilobajta), primenjivali su se različiti security patchevi, … Danas, više ni ne znaju koliko megabajta je kernel. Optimizovao se svaki servis koji pruža ta mašina, koristile su se specijalne biblioteke, različite vrste configure opcija, svaki servis bio je chroot-ovan ili jail-ovan, particije su kreirane po svakom servisu, pisani su vrlo kvalitetni firewall-ovi specifični za servise, sistem se bre znao u “prste”, znao sam kako “diše” server. Testirao se svaki servis da bi se izabrao odgovarajući daemon koji će isti vršiti, znalo se da se sendmail odmah menja sa qmail-om, postfix-om … Znalo se da na mašini ne sme biti suid-a, radio se checksum fajlova, primenjivali su se specijalni kontrolni moduli za bolju kontrolu sistema,… Pratile su se mailing liste za svaki servis koji se koristi na sistemu, od developer do user grupa. Drugim rečima iskorišćenje sistema bilo je maksimalno a security je bio na zavidnom nivou, naravno ne savršen ali prokleto dobar. Rezultat? Uptime na serverima po 2-3 godine, nikad haknuti (bar ne da smo znali 
) ali šta su te 486-ice, prvi Pentium-i, SUN-ovi i SGi-evi gurali tada, kad bi neko pravio poređenje … ehhh, ta nostalgija.
A danas? Danas se jako slabo ceni takva optimizacija, a opet svi viču “virtuelizuj! konsoliduj! optimizuj!”. Po meni je to paradox. Zapošljavaju se tzv. administratori koji su radili par meseci sa linux-0m i koji misle da znaju šta znači postaviti, podesiti, optimizovati i obezbediti neki servis ili server. I onda se poredi ko je uradio više po tome koliki je broj servera ili servisa instaliran i podešen za XYZ vremena. Štancuju se virtuelne mašine, da ne kažem kloniraju, kao tobože se vrši konsolidacija i iskorišćenje resursa, a da ti ljudi ni ne znaju kako to funkcioniše jer svo vreme koriste GUI. Naravno današnji multi core procesori i nikad jeftinija memorija će gurati i žvakati takve by-default instalirane sisteme, ali gde je tu kvalitet? Kad se pomene exploit(i), ovi tzv. admin-i ne znaju ni šta je to, a kamoli kako isti funkcionišu, što se njih tiče, dovoljno je postaviti par linija u hosts.(deny|allow) ili eventualno podići default SLES/RH/CentOS firewall i to je to, što se bezbednosti tiče. Tužno, ali istinito. Moram naravno da se složim sa činjenicom da je sada mnogo jednostavnije koristiti Linux i generalno UNIX, ali to ne znači da svako može sebi da okači titulu linux/unix sistem administratora samo zato što je par puta instalirao isti.
Sjajan post stingeru
Danas se samo pichi brute force varijanta, snaga hardvera koji je 10x jaci od potrebnog ce nadomestiti korisnicku/adminsku glupost 
Da nisi ti to skoro radio intervjue?
Cinjenica je da je sve veci broj administratora koji se izgube kada treba da urade nesto bez kliktalice, ali to je nesto sto je bilo ocigledno da ce se desiti popularizacijom Linuxa i razvojem IT-a. Moram priznati da mene to ne brine previse dokle god ne moram da radim sa nekim od slicnih. Zabrinem se tek kada se pojavi neko takav na intervjuu, pun znanja u CV-u, a ne zna da odgovori na pitanje sta je inode i sta sadrzi u sebi.
Da, upravo tako. Nazalost ali to se radi svuda. Reeeeeetko ko da se potrudi da uradi neku optimizaciju, bilo svog kod-a bilo okruzenja u kojem radi.
Heh, nisam radio intervjue
Verovatno bi bili “blago” cenzurisani da jesam 
Nažalost, imao sam prilike da vidim i učestvujem u implementaciji nekih projekata gde sam imao susreta sa “linux administratorima”. Ali razlog zbog koga me je uhvatila nostalgija, leži u činjenici da se nekada mnogo kvalitetnije radilo, mislim čak i sa većim uživanjem. Ceo taj flash back me je podsetio kako je to bilo pre nekoliko godina, i kako je to bilo cool, e onda sam se par dana nosio s mišlju da li da to napišem na blog-u ili ne. I drago mi je da nisam jedini koji ima takvo mišljenje.
Odlicna nostalgija. Ali osim nostalgije sa dosta stvari koje su se nekad radile se danas ne slazem
Nepoznavanje elementarnih stvari je cest slucaj, programeri koji ne vole / ne umeju CVS da koriste, administratori koji nemaju pojma shta je buffer over run itd. Tako da je to tako cest problem, ali valjda zbog toga postoje ljudi koji sve to znaju perfektno i koji mogu da uskoce da reshe problem
)
U danashnje doba, custom kernel ili custom build kernela su poprilican luksuz, ako se to radi kako treba. Kernel u kome cu imati sako SCSI kontroler koji je u mashini, znaci da ako diskove moram iz nekog razloga da prebacim u drugu mashinu, moram da uradim rebuild kernela (i to na drugoj mashini pa da ubudzim taj kernel na sistem). (ne zelim takvo iskustvo). Nedaj boze josh gentoo fanatici koji gccu daju optimizaciju za AMDa (npr), crkne mashina i oni taj sistem ne mogu da gurnu u intel mashinu
)
Takodjer custom build kernela ili nekog programa, time administrator prelazi jedan stepenik vishe i pokushava da bude sistem arhitekt/injinjer ili vec kako se ta titula zove. Shto ce reci kad god se pojavi potreba za nekom zakrpom, procesh testiranja i instalacije, shto mozda ima smisla kad neko odrzava 10tine/100tine mashina. A opet ako je o linuxu rec, bolje to vreme na odrzavanje paketa, testiranja uraditi u okviru nekog tima koji radi na linux nekoj distribucijiji.
A enterprize trizishte ? Nishta od toga nije primenjivo na software koji proizvidjac isporucuje bez sourca. I gde je cela administracija u dobrom broju slucajeva osmishljena da (skoro) bilo ko moze da otprati uputstva isporucioca. softwera.
Naravno sve ovo ne iskljucuje dobar deo stvari koje administrator moze da uradi. Firewall, policy, minimalan proj instaliranih programa.
Virtualizacija tu pomaze (mada josh uvek ne radi onako kako svi obecavaju, ali polako i to ce se ispeglati
) da se svede jedna mashina = jedan servis, zatim da se hardwer iskoristi mnogo bolje i daje dodatan stepen fleksibilnosti (fail over, HA…), a i konfora administrator da jednostavno moze da prepakuje virtualne mashine i da neku fizicku iskljuci iz setupa, zameni itd…
Da li se nekad kvalitetnije radilo, mislim da danas uz mnogo manje truda (ali opet ko zna posao) moze da dobije mnogo bolji setup. Nekad se vishe uzivalo, ali sad za uzivanje radish neke druge stvari, josh napredniji setup
)