Do sada nisam pisao na temu super kompjutera, velikih cluster-a i ostalih egzotičnih mašina, ali ovde ću ipak napraviti izuzetak. U poslednjih nekoliko meseci koliko radim na projektu novog data centra, prilično vremena sam potrošio konsultujući se sa eminentnim stručnjacima na temu hlađenja, napajanja i zaštite data centra kako bi smo izabrali optimalno rešenje za naše potrebe. Kreirati idealno okruženje sa posebnim osvrtom na smanjenu potrošnju energije (čitaj smanjenje troškova), pritom koristeći trenutno dostupna rešenja nije nimalo lak posao. Upravo zbog toga, novi IBM-ov press release koji je izašao pre nekoliko dana me je prilično zainteresovao, jer obećava novu tehnologiju hlađenja sistema.

Krajem juna (2009-te) IBM je objavio da intezivno radi na novoj tehnologiji hlađenja svojih servera zajedno sa renomiranim švajcarskim institutom “Swiss Federal Institute of Technology Zurich” (ETH). A Podršku ovom projektu pružaju i IBM Switzerland kao i IBM R&D labaratorija u Boeblingen-u (Nemačka). Ako tome pridodamo i vest od pre mesec dana o izgradnji prvog IBM Nanoscale Exploratory Technology Lab-a (NETL, investicija od $90m) koji će biti posvećen istraživanjima na polju nanotehnologije upravo u Švajcarskoj, slika postaje jasnija. NETL centar bi trebao biti završen oko 2011 godine.

Entire countries are investing to compete in nanotechnology, said John Kelly, senior vice president and director of IBM Research, at the launch of NETL in Zurich today. “We view this investment as the bridge to the next 15 years. Nanotechnology will create the electronic components for future computers, be at the heart of many medical devices, and have first-order impacts on energy and the environment.”

Kada bi govorili samo o sistemu vodenog hlađenja u data centrima, to možda ne bi bilo toliko interesantno, da IBM nije počeo razvoj tehnologije hlađenja procesora i komponenti na najnižem mogućem nivou (za današnju dostupnu tehnologiju). Celokupna nova tehnologija razvija se zbog novog IBM cluster-a koji će prvi implementirati ova nova rešenja. Cluster koji nosi radno ime Aquasar Supercomputer bi trebalo da bude sastavljen od po dve BladeCenter šasije koje će imati mix bladeova QS22 sa IBM PowerXCell 8i procesorima kao i HS22 koji će nositi Intel Nehalem procesore unutar jednog rack ormana. Aquasar će biti prvi super kompjuter na svetu koji će direktno hladiti procesor “iznutra”.

I to nije sve. Toplota koju će disipirati celokupan data centar (svi rack ormani) iskoristiće se za zagrevanje prostorija same labaratorije u vidu podnog grejanja. Pored toga što Aquasar treba da smanji ukupnu disipaciju CO2 otprilike oko 30 tona po godini (po njihovim proračunima) u odnosu na postojeće sisteme istih karakteristika, Aquasar će smanjiti i potrošnju energije za oko 40%.  Nova tehnologija, tkz. chip-level water-cooling će omogućiti maksimalno iskorišćenje toplotne disipacije. Očekivana realna snaga novog cluster-a će biti oko 10 Teraflops-a a početak rada je najavljen za 2010-u godinu. Tim stručnjaka koji radi na ovom projektu tvrdi da je vodeno hlađenje ovih sistema i do 4000 puta efikasnije nego hlađenje vazduhom.

Chip-level hlađenje sa temperaturom vode od 60 stepeni celzijusa je dovoljno da drži sistem daleko ispod maksamlnih 85 stepeni celzijusa što dozvoljava slabije oscilacije u temperaturi. Moje neko razmišljanje, na temu ovog sistema se odnosi na deo gde ne verujem da će koristiti čistu vodu zbog kamenca, već će to možda biti neka vrsta glikola. Pored toga nigde još nije objavljeno kako će se vršiti filtriranje te tečnosti, jer najmanja prljavština može da napravi ozbiljan problem prilikom hlađenja ovako delikatnog sistema. Primera radi kada se vare cevi za hlađenje unutrašnji deo zavarene cevi nosi u sebi opiljke koji se tek posle izvesnog vremena pojave na filteru, što nije problem na velikim sistemima gde su prečnik cevi i ventila nekoliko hiljada puta veći nego što će ovde biti slučaj. Možemo samo da pretpostavimo da će servisiranje ovakve opreme biti obavezno (barem u  trajanju garancije ovakvog sistema) od strane IBM-a, što naravno neće biti jeftino.

I za kraj, video koji govori više od 1000 reči: